Prestižni fakulteti, odlične poslovne prilike, umrežavanje se najčešće pominju kao glavni razlozi zbog kojih ljudi sa svih strana sveta teže da studiraju u Americi. I pored navedenih, postoje i brojni drugi faktori zbog kojih svima preporučujem da iskuse studiranje u Americi.
U ovom blog postu, trudila sam se da odgovorim na sledeća dva pitanja:
Šta se MENI najviše dopalo tokom mog mastera u Americi?
Zbog čega bih drugim ljudima predložila da izaberu američki fakultet?
Raznolikost programa
U Americi postoji ogroman izbor programa i specijalizacija koji omogućavaju da nađeš pravu stvar za sebe, ma koliko specifična bila potraga. Na primer, ako te zanima polje komunikacija, možeš da biraš od programa koji se bave masovnim medijima, preko digitalnog marketinga, PR-a u organizacijama do rešavanja konflikata i kriznih situacija. Isti je slučaj i za oblasti prirodnih nauka, ali meni je lakše da dajem primer iz oblasti sa kojom sam lično upoznata.
Možda ti ovaj veliki izbor može delovati preplavljujuće, jer je na našim fakultetima broj raspoloživih smerova znatno manji. Ali, ukoliko želiš da postaneš stručan/na u jednoj oblasti, ovaj princip “u dubinu, a ne u širinu” će sigurno da ti se isplati na duže staze.
Takođe, američki univerziteti idu u korak sa novim potrebama društva, i kreiraju programe koji su traženi na tržištu rada. Jasno znaju koja su zanimanja, kvalifikacije i veštine potrebne kako bi posle završenog fakulteta student mogao da doprinese na novom radnom mestu ili praksi. Neki programi su istraživački orjentisani, drugi jako praktični sa ciljem da te odmah pripreme za određene poslove i pozicije.
Program kakav ti želiš
Kada upišeš određeni smer na fakultetu, možeš da izabereš predmete koje su u skladu sa tvojim interesima i željama. Imaš veliku slobodu i fleksibilnost u izboru nastavnog plana. Tvoj kolega na istom programu može da ima sasvim drugačije predmete i raspored od tebe.
Pre početka semestra dobijaš listu svih svih predmeta za taj semestar i broj bodova koje oni nose. To ti omogućava da proučiš i izabereš one predmete koje smatraš najrelevantnijim ili najzanimljivijim. Na mom fakultetu, recimo, možemo da biramo i predmete koji su sa drugih srodnih programa ako je to neka oblast koja nas posebno zanima. Na primer, ja sam na studijama iz PR-a (odnosi sa javnošću), imala priliku da biram predmete iz marketinga i biznisa.
Individualizovan pristup učenju, koji se naglašava često u Americi, jako dobro dođe kada tamo studiraš.
Studiraš sa najboljim na svetu
Kao što već znaš, jako je velika konkurencija za upis na fakultete u Americi.
Diploma sa američkog fakulteta je nešto što mnogi ambiciozni studenti iz celog sveta žele sebi da osiguraju. Samim tim, i fakulteti su jako rigorozni kada primaju buduće studente. Ta velika konkurencija na prvi pogled ti se može učiniti kao nešto loše, ali sa vremenom shvatiš da to znači da si se izborio za svoje mesto među najboljima iz čitavog sveta. Kada se nađeš u prostoriji sa samopouzdanim, vrednim, sposobnim i inovativnim ljudima, i ti samo napreduješ. Moć okruženja daje neverovatne rezultate.
Nema ispitnih rokova
Ovo možda zvuči banalno, ali meni je jedna od najvećih vrednosti na masteru u Americi bila upravo ta što nisam imala ispitne rokove. Aktivno se radi tokom čitavog semestra i sve obaveze, zadaci, projekti završavaju se do kraja semestra, i tek onda ide odmor.
Na osnovnim studijama u Srbiji mi je najviše smetalo to što u novi semestar ulazim umorna od prethodnog ispitnog roka. U Americi se jasno zna kada se radi, a kada odmara. Zamisli da jedan mesec preko zime, i čak tri preko leta samo odmaraš i puniš baterije za nove izazove?
Posvećeni profesori i interaktivna predavanja
Ovo ne znači da su profesori kod nas manje posvećeni, ali u Americi su jako male grupe na programima, pa profesori poznaju sve studente i njihove potencijale. Zbog malih grupa, predavanja su veoma interaktivna i profesori se trude da upoznaju svakog studenta ponaosob, i da svako doprinese zajedničkim diskusijama.
U Americi profesori ističu kako su tu zbog nas i našeg rasta. Uvek se trude da pohvale, a kada daju kritiku, onda to rade pažljivo birajući reči. Sa druge strane, studenti mogu slobodno da iskažu svoje mišljenje i kada se ne slažu sa profesorom.
Druga bitna stvar je što svi profesori imaju iskustvo rada na terenu, tj. radili su u korporacijama, nevladinim organizacijama ili državnim institucijama. Stoga su i predavanja dosta praktična i prilično interaktivna.
Studiraš na engleskom jeziku
Kako najbolje da naučiš engleski jezik i da se oslobodiš u razgovoru? Tako što ćeš da studiraš u zemlji gde je engleski jezik zvanični jezik sporazumevanja i studiranja. Ako studiraš u Italiji ili Francuskoj ti možda vežbaš engleski, ali ta praksa nije adekvatna jer Italijani i Francuzi retko govore engleski tečno. Takođe, u toj situaciji i tvoj izgovor engleskog može da se pokvari.
Kada su ti svi nastavni materijali, predavanja i diskusije na engleskom, onda i ti jako brzo napreduješ. Mnogo brže širiš vokabular i govoriš tečnije koristeći složenije izraze i stručne reči. Takođe, u američkom sistemu studiranja je veliki fokus na pisanju. U početku ovo zna da bude izazovno, ali vremenom počinješ i da razmišljaš na engleskom, pa ti pisanje ide sa lakoćom. Na fakultetu postoje i centri za pisanje, gde ti kolege sa fakulteta pomažu da bolje pišeš i ispravljaju gramatičke, pravopisne i leksičke greške.
Multikulturalna sredina
Više od milion studenata iz celog sveta svake godine ode u Ameriku. Ali, šta to znači za tebe? Nebrojeno mnogo prilika da upoznaš različite ljude iz raznih kultura koji su često dijametralno suprotni od tebe po načinu razmišljanja. Već su mnogi pisali kako na nas utiče druženje sa ljudima iz različitih kultura, pa ja to neću ovde ponavljati, već ću da dam neke primere iz svog iskustva.
Ono što je meni najviše donelo studiranje i druženje sa strancima jeste uverenje da ne mora po mom, može i drugačije. To definitivno podstiče kreativnost i pomaže ti da se oslobodiš nekih ograničenja koje postoje u tvojoj kulturi, a nema ih u nekoj drugoj. Na primer, Amerikanci nemaju blokade u profesionalnom smislu, i slobodno izražavaju svoje mišljenje i traže prilike na sve načine; Italijani cene odmor i druženje i ne misle da je poenta u konstantnom i mukotrpnom radu; Indijci imaju jako izražene porodične vrednosti i od njih sam mnogo učila kako treba doprinositi zajednici i timski raditi, itd.
Tehnološki napredni fakulteti
Oronuli fakulteti i digitalno nepismeni profesori su dve stvari koje su mene najviše frustrirale dok sam studirala i u Srbiji i u Rusiji. Svesna sam da je starijim profesorima teško da se snađu sa tehnologijom koja je iz dana u dan sve naprednija, ali, sa druge strane, moje mišljenje je da je digitalna pismenost danas jako bitna.
Studirati na fakultetu koji ti zaista omogućava da se susretneš sa najnovijim tehnologijama i da ideš u korak sa inovacijama dosta znači mladim studentima, posebno novim generacijama koje su odrasle u doba kompjutera i Interneta. Verujem da je njima tek neshvatljivo ako se profesor ne snalazi sa tehnologijom.
Ovo je sigurno jako značajno i za studente koji rade u laboratorijama i mogu da vide kako se stvari odvijaju na nekom mnogo višem nivou.
A kako da odeš na studije u Ameriku, vidi OVDE.
No Comments